ZAKUCAO DETETU EKSER U GLAVU, PA GA MILOVAO U KOVČEGU! Najmlađeg MONSTRUMA na svetu robijaši RASTRGLI ZBOG MAČKE

Samo spominjanje imena Kajetano Santos Godino i danas izaziva jezu širom Argentine. Poznatiji pod nadimkom „Ušati mališan” (El Petiso Orejudo), Kajetano je početkom 20. veka terorisao ulice Buenos Ajresa. Uhapšen je krajem 1912. godine, sa samo 16 godina, ostavivši iza sebe trag nezamislive brutalnosti. Zvanično je proglašen odgovornim za četiri ubistva dece, sedam pokušaja ubistva i podmetanje niza požara.

Njegov dosije nije samo obična kriminalistička hronika, već mračna psihološka studija o dečaku-ubici koji je iz godine u godinu usavršavao svoje metode, postajući sve suroviji i proračunatiji.

Odgajan u ekstremnom nasilju

Kajetano Santos Godino rođen je 31. oktobra 1896. godine u Buenos Ajresu. Njegovi roditelji, italijanski imigranti Fiore Godino i Lusija Rafo, pobegli su iz Kalabrije u potrazi za boljim životom u Južnoj Americi. Međutim, njihov dom bio je sve samo ne sigurno utočište.

Otac je bio teški alkoholičar koji je bolovao od sifilisa, što je ostavilo ozbiljne zdravstvene i neurološke posledice na Kajetana još od rođenja. Uz to, dečak je svakodnevno trpeo ekstremno fizičko zlostavljanje od oca i starijeg brata. Zbog neizdržive situacije kod kuće, rano je završio na ulici. Izbačen je iz većine škola zbog agresivnog ponašanja, a stručnjaci danas ističu da su upravo rane traume, organska oštećenja i život na margini stvorili okrutnog sociopatu.

Rani napadi i preživele žrtve

Kajetanov prelazak u ubilački nagon nije se desio preko noći. Pre nego što je počeo da oduzima živote, godinama je napadao i mučio decu u svom komšiluku. Njegov metod je skoro uvek bio isti: prilazio bi deci znatno mlađoj od sebe, nudio im slatkiše ili ih zvao da se igraju na napuštenim mestima.

Već sa osam godina (1904), namamio je dečaka po imenu Migel Peskola, pretukao ga i bacio na gomilu trnja. Dve godine kasnije, pokušao je da zadavi komšijsku bebu, koja je spasena u poslednjem trenutku. Njegova agresija nastavila je da raste. U avgustu 1912. godine, dečaku Huliju Boteu počeo je da gori lice zapaljenom cigaretom, ostavivši ga sa trajnim ožiljcima. Iste godine je napao i trogodišnju Karmen Gitone, pokušavajući da je pretuče kamenjem i zadavi, ali je pobegao kada je slučajni prolaznik čuo njene krike.

Krvavi pir „Ušatog mališana”

Godina 1912. ostaće upamćena kao najmračnija u ranoj istoriji argentinske kriminalistike, jer je tada Kajetano prešao sa mučenja na serijska ubistva.

Marija Roza Fase (3 godine) U januaru 1912, Kajetano je namamio malu Mariju Rozu u napušteno skladište na periferiji. Nakon što ju je fizički zlostavljao i davio, bacio ju je u plitku jamu i živu zakopao. Njeno telo nikada nije zvanično pronađeno na tom mestu, a za stravičnu sudbinu se saznalo tek mesecima kasnije kada je hladnokrvno priznao zločin.

Arturo Laurora (13 godina) Samo nekoliko nedelja kasnije, pronađeno je telo trinaestogodišnjeg Artura. Iako su Kajetanove žrtve uglavnom bila znatno mlađa deca, on je uspeo da prevari Artura i namami ga u napuštenu kuću. Tamo ga je krvnički pretukao, vezao mu vrat užetom i davio ga do smrti.

Rejna Bonita Vainikof (5 godina) U martu iste godine, Kajetano je demonstrirao svoju duboku fascinaciju vatrom ukrštenu sa ubilačkim nagonom. Na ulici je prišao petogodišnjoj Rejni i iz čista mira joj zapalio haljinu šibicom. Dok je vatra gutala devojčicu, mirno je stajao i posmatrao. Devojčica je preminula u bolnici nakon 16 dana nezamislive agonije.

Đezualdo Đordano (3 godine) Zločin koji je konačno prekinuo ovaj niz dogodio se u decembru 1912. i šokirao je najiskusnije istražitelje. Mali Đezualdo namamljen je obećanjem da će dobiti bombone. Kajetano je oborio dečaka i pokušao da ga zadavi kanapom od svojih espadrila. Kada je kanap pukao, ubica je pronašao zarđali ekser dug deset centimetara i pomoću teškog kamena ga zakucao nesrećnom dečaku u slepoočnicu.

Hladnokrvnost, piromanija i bizarno hapšenje

Ono što je kriminolozima bilo posebno jezivo jeste Kajetanovo ponašanje nakon zločina. Nije se skrivao od policije; naprotiv, redovno i sa oduševljenjem je čitao novinske članke o svojim nedelima, ispunjen zadovoljstvom koje mu je pružala i vatra koju je često podmetao širom grada.

Njegova arogancija koštala ga je slobode. Nakon ubistva malog Đezualda, vratio se na mesto zločina tokom uviđaja. Sledećeg dana otišao je i korak dalje – prisustvovao je dečakovom bdenju. Prišao je otvorenom kovčegu i počeo da gladi glavu mrtvog dečaka kako bi opipao ekser koji mu je zakucao. Ovo bizarno i morbidno ponašanje primetio je jedan od policijskih inspektora u civilu. Istog dana, Kajetano je praćen i uhapšen, čime je njegova serija terora konačno završena.

„Moralno ludilo” i kraj u zatvoru na kraju sveta

Nakon hapšenja, čuveni „Izveštaj Negri-Lucero” iz 1913. godine pokazao je da je reč o osobi sa dubokim mentalnim poremećajima. Kajetano je opisan kao „moralni imbecil” i osoba sa urođenom degeneracijom. Iako prvobitno proglašen krivično neodgovornim zbog neuračunljivosti, zbog izuzetne opasnosti po društvo ostao je pod strogim ključem.

Godine 1923. prebačen je u Kaznionicu u Ušuaji (Penal de Ushuaia) - zloglasni zatvor na Ognjenoj zemlji. Ovde su kazne služili najteži kriminalci Argentine, ali je čak i među njima Kajetano bio prezren. Zatvorenici su imali strogi, nepisani kodeks prema kojem su ubice dece tretirane sa najvećim gnušanjem.

Zvanični zapisi govore da je preminuo 15. novembra 1944. godine, u 48. godini života, od unutrašnjeg krvarenja izazvanog čirom na želucu. Ipak, u argentinskoj kriminalistici i danas opstaje znatno mračnija, i mnogi veruju tačnija, zatvorska legenda: priča se da su ga nasmrt pretukli drugi robijaši nakon što je, iz čiste zlobe, uhvatio zatvorsku mačku i bacio je u zapaljenu peć.

Više od sto godina kasnije, slučaj „Ušatog mališana” ostaje jedna od najsumornijih priča u istoriji Južne Amerike. Njegov životni put služi kao jeziv podsetnik na to kako se nasleđe, siromaštvo i okrutno porodično nasilje mogu spojiti i stvoriti pravo čudovište. Zloglasni zatvor u Ušuaji danas je pretvoren u muzej, a Kajetanova hladna kamena ćelija jedna je od najposećenijih, čuvajući sećanje na žrtve prvog argentinskog serijskog ubice.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)